Nikada nisam uspeo da shvatim foru Persona igara. Najviše zbog toga što nikada nisam bio zainteresovan za taj socijalni aspekt igre, a u ovim naslovima ga ima baš dosta. Priča bolje rečeno, kliktanje jednog dugmeta kako bi gledali kako likovi pričaju me je umaralo. Sve dok nisam uzeo PS Vita konzolu i Persona 5 Golden igru. Tada se sve promenilo, i to je bio trenutak kada sam shvatio šta se to ljudima toliko sviđa kod ovog naslova. To me ipak nije nateralo da zaigram i ostale igre u franšizi, probao peticu igrao malo i to je to, sve dok nisu najavili Persona 5 Tactica. Igra koja jeste u tom univerzumu, gde se vraćaju poznati likovi, ali vizuelno i što je najbitnije po gameplay mehanici se drastično razlikuje od prethodnih naslova koji su izlazili do sada.
Persona 5 Tactica počinje tokom događaja Persone 5, kada se Fantomski lopovi druže u kafeu Leblanc i iznenada se nađu uvučeni u alternativni univerzum koji može, a možda i nije, Metaverzum. Moći naših hrabrih heroja ovde ne funkcionišu baš na isti način, i ubrzo se nađu pred njima luda, moćna nevesta po imenu Mari koja komanduje legijom senki. Mari vlada svojim domenom gvozdenom pesnicom i lako razbija Fantomske lopove, kidnapujući i ispirajući mozak svima osim Džokera i Morgane. Ovo poslednje dvoje samo što ne budu pokoreni kada ih spase Erina, misteriozna devojka koja predvodi mali napor otpora koji Mari želi da iskori. Njih dvoje se tako udružuju sa njom i kreću da povrate svoje prijatelje, nadajući se da će pobediti Mari i pobeći iz ovog čudnog sveta.
To je dovoljno fin narativ, vođen snažnim likovima i odnosima Fantomskih lopova, iako se čini da je ulog znatno niži od centralnog zapleta Persone 5 — ovo zaista više liči na „epizodu flaše“. Radnja ima neke zanimljive preokrete i ima neke izrazito emotivne momente, na kraju se oseća kao da opravdava svoje postojanje bez obzira na to da li će se događaji koji su ovde prikazani dugoročno smatrati ‘kanonom’. Likovi poput Erine ili Tošira, nesrećnog političara kojeg su Fantomski lopovi nehotice oslobodili iz tamnice, dodaju začin dobrodošlice mešavini stare bande, a ustaljeni likovi su kao i uvek prijatni u svojoj šali i razgovorima.
Igru krasi odlična borbena mehanika, koja je ovog puta u Turn Based fazonu. Ono što sam morao da razmotrim je kako biste doveli Persona formulu u potezni RPG, i to je urađeno relativno dobro. Pošto je ovo taktički RPG sličan Mario + Rabbids-u, džinovi su važniji nego ikad. U drugim igrama, mnogo više biste koristili svoje oružje Persona ili melee.
Melee napadi su još uvek tu, ali morate dobro da koristite svoju taktiku kako bi ih koristili. Želite da pokušate da imate zaklon, sa nekoliko izuzetaka, više neprijatelja koristi napade iz daljine i pokrivanje ne samo da će smanjiti štetu, već će ih sprečiti da dobiju još jedan dodatni udarac. Što opet dovodi do borbe Persone 5. U toj igri ste tražili slabosti različitih neprijatelja da biste dobili dodatni udarac. Sa ovom ćete želeti da povežete različite dodatne zaokrete – verujte mi, potrebno je da prođete kroz neke od sporednih zadataka. Ovo je takođe neophodno da bi se izvršio sveobuhvatni napad, koji se u ovom slučaju radi tako što likovi formiraju trougao, koji zatim izvodi poslednju radnju lika za okretanje i daje razornu količinu štete svim neprijateljima koji su zahvaćeni trougao. Možete pomerati likove da biste napravili bolji trougao, a zatim ih ponovo pomerati tako da ne budu u opasnosti, ako su na otvorenom, onda i neprijatelji mogu dobiti dodatni potez na vama.
Naglasiću da ovog puta manje tražite slabosti elementarnih likova. S obzirom na vrstu neprijatelja, za koje će se boriti, ovog puta se ličnosti koriste samo za nanošenje velikih vrsta štete ili niže neprijateljske straže. To pomalo pojeftinjuje ličnosti, ali mi se ipak jako dopalo. Ovog puta Džoker je zaglavio sa našim Grehom kao svojom Personom (tj. onom koju ima u Smash Brothers-u) da bi nadoknadio ovo, sada možete da koristite Velvet sobu da kreirate ličnosti spajanjem kao i obično, ali ovo dolazi sa dodatnim bonusom. Te ličnosti su sada podpersone, koje dodaju dodatne napade i sposobnosti liku i svaki lik može imati jednu opremljenu. Lično mi se dopalo ovo prilagođavanje i osećao sam se kao da sam u stanju da poboljšam fantomske lopove više nego u drugim igrama, i to na različite načine.
ednom kada jedinica postigne „Jednu više“, ona tada ima mogućnost da započne napad „Triple pretnje“, Persona 5 Tactica implementira mehaničku totalnog napada serije. „Trojna pretnja“ je napad na područje efekta koji nanosi ogromnu štetu svakom neprijatelju koji je dovoljno nesretan da ga uhvati. Pravi pametan deo ‘Triple Threat’ je način na koji se određuje njegovo područje delovanja. Napad pokriva trougao koji je nacrtan između vaše tri jedinice. Dobro pozicioniranjem svojih jedinica možete zbrisati neograničen broj neprijatelja jednim potezom.
Kada kombinujete mehaniku „Još jedan“ i „Triple pretnje“ sa mogućnošću da slobodno pomerate jedinice unutar njihovog dometa dok ne preduzmu akciju, dobijate mogućnost beskonačnog povezivanja u lanac. Jedino teško ograničenje onoga što možete da izvedete je vaša veština i podešavanje. Nikad mi nije dosadilo da eksperimentišem sa različitim jedinicama i veštinama, stvarajući dugačke i brutalne kombinacije koje su mi omogućile da očistim neprijatelje pre nego što su imali priliku da se pomere. Iako sam obožavatelj sporijeg, promišljenijeg igranja TRPG-a, moram reći da mi se sviđa što je Persona 5 Tactica zauzela uzbudljiviji, eksperimentalni pristup. Bitke se odvijaju na brz i blistav način, pri čemu se veliki deo strategije i planiranja dešava na kopitu, barem prema mom iskustvu.
Neke sposobnosti su uklonjene, na primer, uspeo sam da je iskoristim da napravim healera u ranoj fazi pošto ih nisam imao previše na početku igre. Igra će vas takođe staviti u nekoliko struktura misija. Mogli biste završiti sa obavljanjem dve ili tri misije zaredom pre nego što se vratite u kafić na odmor. Ali ne brinite, možete kupiti nove puške i posetiti Velvet Room da biste napravili nove likove između misija, a oni takođe nude funkciju čuvanja. Ovo takođe pomaže ako igrate koristeći Ksbok, jer funkcija Instant Replai znači da možete skoro zaustaviti igru u bilo kom trenutku.
Smatrao sam da je borba veoma, veoma zadovoljavajuća. Posebno sam bio impresioniran načinom na koji se obrađuju napadi ‘All Out’, koji nude drugi nivo strategije. Nije posebno teško, i mislim da oni priznaju da nema mnogo Personinih fanova koji su igrali mnogo taktičkih RPG-ova, tako da bih ovu igru smatrao dobrim prolazom, pogotovo jer Atlas sledeće godine objavljuje Vanillavare-ov novi taktički RPG.
Ono što nije razočaravajuće je vizuelni stil Persona 5 Tactica. Ako ste uopšte pratili igru, verovatno ste videli super-deformisani (čibi?) umetnički stil, a neke bi to moglo malo odbiti. Nisam odmah bio prodat za novi vizuelni stil, ali posle nekoliko sati sa Tacticom počeo sam da cenim to. Do sada smo već dovoljno videli Fantomske lopove u njihovom uobičajenom stilu, osvežavajuće je videti kako serija pokušava nešto novo vizuelno. A novi izgled omogućava tonu fantastičnog rada na izrazima likova i pozama, koji dopunjuju ukupnu ludu atmosferu Fantomskih lopova. Šale i gegovi su još bolji sa ovim mekšim, mekšijim izgledom.
