Pre mnogo godina, Valve je izbacio jednu igru koja je po mnogima, najbliža savršenstvu u svetu igara slagalica – Portal. Do tada, nismo imali igre koje su se igrale sa vašim mozgom, terale da razmišljate što bi rekli “out of the box”.
To je bio trenutak kada su počele da se pojavljuju igre koje su “pozajmljivale” slično izvođenje i mehaniku, a onda, Valve je izdao nastavak. Portal 2 koji je bio u apsolutno svakom pogledu bolji od prethodnika.
Kako su godine prolazile, stizale su nam igre koje su pokušale da predstave misteriju koja se rešava komplikovanim zagonetkama, ali ni jedna nije uspela da ponovi uspeh Portal igara. Naravno tu je par igara koje su stvojim slagalicama naterale ljude da napregnu svoje moždane vijuge i potrude se kako bi došle do kraja, ali možda jedna od najboljih “slagalica” The Witness, sem što spada u tom žanru, se ne može uporediti sa Portalom.
A onda smo dobili najavu za The Entropy Centre, igru u kojoj preuzimate ulogu Arie, glavne junakinje koja je jedina preživela anhilaciju planete zemlje. Ispred nje je težak zadatak, shvatiti kvantnu mehaniku, manipulaciju vremenom, pa čak i putovanje kroz vreme, kako bi zaustavila uništenje naše lepe, plavozelene planete. Aria posle mučnog sna shvata da je jedina na ovom čudnom i misterioznom mestu, totalno pustom i u ruševinama. Ubrzo nalazi uređaj, nalik pušci sa AI-em unutra po imenom Astra. Astra i Aria će vremenom stvoriti nerazdvojnu vezu, jer Astra je ustvari AI sa poprilično divnim i šaljivim karakterom. Ona služi i kao vrsta vodiča, koja će voditi Ariu iz prostorije u prostoriju pomagajući joj da reši sve zagonetke koje su ispred nje.
- Advertisement -
Astra, robot-puška-ai, kombinacija iz svih noćnih mora je mnogo više od toga. Na početku, njene mogućnosti su u vraćanju vremena, da preko bukvalnog premovatanja dešavanja u određenoj prostoriji pomogne kako bi rešili neke naizgled jednostavne zagonetke. Sama igra i njeno okruženje će često komunicirati sav ama, kao i Astra i njen dobroćudni smisao za humor. Bolje rečeno Astra je jedina “osoba” koja pomaže Ariji da najbolje rečeno ne poludi, jer ko ne bi u ovakvom okruženju. Njihova interakcija je sigurno jedna od najboljih stvari u igri, makar u prvoj polovini.
Kao što smo rekli, priča koja počinje poprilično bombastično, predstavljanje premise igre koja deluje obećavajuće, nekako pravi korak unazad odmah nakon početka. Sve mi se činilo da ta prva polovina igre je tu samo da bi restirala vašu upornost, jer iako jako lepa okruženja sa sjajnim efektima uništavanja određenih stvari i neposrednog premotavanja kako bi održali ceo centar u jednom komadu, sve je nekako, pa prelako i ne tako izazovno. Na vama je da razmišljate unazad, praktično da vidite cilj ali da razmišljate obrnuto na apsolutno svaki način kako bi došli do toga. Vidite krajnji rezultat, ali morate da idete od rezultata ka početku u glavi kako bi rešili svaku zagonetku. Sve zvuči previše zanimljivo na samom početku, ali kao što smo već napomenuli, sve splasne ubrzo.
Ceo smisao zagonetke se svodi na nekoliko stvari, vas, vaš pištolj tj Astru kao i razne kutije koje su raspoređene po prostoriji. Na vama je da shvatite kako i gde kutija treba da bude kako bi aktivirali neko dugme koje će vam otvoriti vrata do sledeće prostorije. Da, ovo sve zvuči neverovatno poznato, bolje rečeno, skoro pa preslikano iz Portala. Kada malo bolje pogledamo, možda i jeste, ali The Entropy Centre ima dosta novih pogleda na stvari što bi je činilo apsolutno zasebnom igrom, što i jeste. Između rešavanja zagonetki ćete tumarati tunelima i pokušati da sačuvate integritet centra, sve do samog kraja. Ovo su oni trenuci koji će vas u trenucima pozitivno oduševiti, jer razvijanje priče preko svega šta se dešava oko vas sija u njima. Na žalost, to nije uvek slučaj, te neke rupe koje nastaju u znanju svega koji vas okružuje, morate sami ispuniti, ili preko interakcije sa Astrom ili, pa svojom maštom.
Sav taj lagan početak, koji traje u toku prve polovine igre, može da natera igrače da odustanu, što bi bila kobna greška, jer igra se tek zahuktava na svojoj polovini. To je trenutak kada vi dobijate mogućnost manipulacijom objekata oko vas kao i svih tih famoznih kutija koje morate doterati do određene lokacije. Preko određenih portala iliti vrata, moćićete da modifikujete njihov oblik, zapreminu, veličinu, koja je preko potrebna kako bi došli do svog cilja. Ovo je trenutak kada stvarno morate napregnuti svoj mozak, jer će vam on mnogo više trebati nego što vam je trebao na početku igre. Pored toga, umešaće se i robotići koji su nekada trebali da budu asistenti ljudi u ovom centru, samo od preke potrebe da zaštite ceo centar od uništenja, oni će i vas registrovati kao neprijatelje, pa je na vama da shvatite način i upotrebite ga u odbrani od istih.
Zanimljiva stvar u svemu tome je što dobra deo zagonetki ćete rešiti iako nećete biti svesni toga u tom trenutku. To se dešava zbog tog nekog prevelikog komplikovanja jednostavnih stvari. Umorićete se, shvatićete da do ređenja ne možete doći lako, a onda ćete pokušati apsolutno sve stvari koje možete uraditi u tom trenutku, neke koje ne bi ni trebale da rade, ali koje će proraditi i biti ključ glavnog rešenja u tom trenutku. Poprilično konfuzno zvuči, kao i sama završnica igre, ali da, igra će vas u određenim trenucima namučiti, samo da bi na kraju dobili zadovoljavajući osmeh na licu propraćen uzvikom i zvukom otvaranja sledećih vrata do sledeće prostorije i nove zagonetke.
Aria mora shvatiti jednu stvar odmah na početku, a to da cela njena okolina reaguje na nju i na pištolj koji nosi. Stvar koju ćete shvatiti ustvari vi i koja će biti od krucijalnog značaja za vaš uspeh u igri. Aria na početku izgleda kao neko ko poprilično lako prihvata celu situaciju u kojoj se nalazi, jer na kraju krajeva, ko bi hteo da bude poslednji čovek u univerzumu. Kako vreme prolazi, shvatićete od čega je Aria sastavljene i naučićete dosta toga o njoj.
Aria i Astra i celokupan zvuk u celoj igri ne mogu biti bolji. Reakcije na sve šta se dešava kao i njihova međusobna interakcija je nešto fantastično i najbolje odrađeno u ovom sub-žanru do sada. Ako ništa drugo, igru vredi igrati samo zbog toga, ali naravno to sigurno nije glavni razlog, već je to savršena kombinacija težine, izazova kao i osećaja kompletiranja nečega posle dosta mozganja.
Upravo zbog toga The Entropy Centre je možda posle Portal 2 najbolja igra u ovom žanru. Uzbudljiva, prelepa, intrigantna, misteriozna, sve šta treba da bude jedan naslov ovog tipa. Na vama je da se prepustite i uživate u ovom naslovu, koliko god budete bili u mogućnosti. Neće vam trebati više od 10 sati da bi je završili, a kada to učinite, biće vam žao što je ovom uživanju došao kraj.
