Retro igre su dobile neki vid renesanse kako je nostalgija opičila sve igrače, iliti bolje rečeno, kako su gejmeri postali stariji, oni gejmeri iz 90ih. Devovi pokušavaju da unovče ovu retro nostalgiju izbacujući takozvane boomer shootere, klonove starih igara tipa DOOM iz ’93, Duke Nukem naslova i tako dalje. Retko ko se odluči da napravi immersive sim igru u retro fazonu. Kada kažem immersive sim, najviše mislim na kopije igara koje sub azirane na System Shock naslovu. Nema ih toliko često, a kada ih ima, iliti kada se neko upusti u avanturu pravljenja takve igre, retko ko sazna za njih.
Hyperviolent je naslov koji nam dolazi iz Terminist Arcade, malog ali ambizioznog tima koji su želeli da naprave igru koja predstavlja bastard child legendarnog System Shocka i matorog DOOM-a. Dakle, igra u retro okruženju, sa pikselima koji će vam u nekim trenucima sigurno izbiti oči iz glave, ali sa dobrom dozom atmosfere i uvlačenja u uvrnuti svet sa poprilično dobrom pričom i loreom koji se proširuje, raste kako polako zalazite dublje u ovaj naslov.
Nakon što se glavni lik odazove na poziv u pomoć sa asteroida pod imenom Commodus Asteroid 27-C, shvata da je ova rudarska kolonija smeštena daleko u svemiru mesto haosa i horora koji je nastao kada su rudari naišli na misterioznu rudu u njegovoj dubini. Većina njih je poludela, mutirala i nastao je pravi mali rat u unutrašnjosti asteroida. Na vama je da zakoračite dublje i saznate koje se zlo krije i šta je ustvari razlog ove pobune, masakra i horora ove nekada dobre rudničke kolonije.
Šta onda razlikuje ovu igru od ostalih u moru retro boomer shootera? Pa za početak, igra je dosta sporija od recimo Prodeusa koji isto nosi taj epitet old school pucačine. Vaš lik u osnovi ne može da trči, već samo hoda, što je odličan način da se nabije tenzija kod igrača. Neprijatelji iako spori su nemilosrdni i raspoređeni su na takav način da vas uvek napada nekoliko njih. Vi kao neko ko je odgovorio na poziv, nema na početku ni jedno oružje, već je potrebno pronaći ga čim se vaš brod dockuje na Asteroid. Zanimljiv koncept borbe kod ovog naslova je to što skoro u svakom trenutku možete nositi dva oružja. Prvo koje naćete će biti obična metalna šipka, koja će vam poslužiti sve dok ne nađete prvi pištolj, onda sačmaru, onda LMG, energetske puške i tako dalje. Dakle, imaćete poprilično puno odabira šta želite koristiti u suzbijanju masakra na asteroidu tako što ćete primenjivati… pa masakr. Nećete nalaziti samo vatrena oružja, već i melee koja su često jača od onih koji pljuju metke na protivnike. Stvar je u tome što u jednoj ruci, kao što već rekoh, nosite melee, a u drugoj vatreno oružje. Ovaj dizajn je najviše zbog toga što generalno oružja nisu toliko precizna, neprijatelji su agresivni i poprilično brzo mogu da ponište tu distancu između vas i njih koju vi na početku možete koristiti kako bi ih oborili oružjem. Onda, zbog samog dizajna igre, nabolje je lupiti ih po glavi šipkom, sekirom, improvizovanim mačem, šta god imate u tom trenutku.
- Advertisement -
Tu ima još jedna stvar koja komplikuje vaš prelazak ove igre, a to je Inventory Management, da stvar koja totalno nije u fazonu boomer shootera, ali unosi kompleksnost mehanike kod ovog naslova i mogu slobodno da kažem da poboljšava generalni kvalitet igre. U toku igranja ćete nailaziti na oružja, vaš inventar je poprilično limitiran, tako da je bitno da otkrijete koje oružje najviše paše vama i šta je najbolje da koristite. Mnogo oružja dele istu municiju tako da je potrebno pronaći ona koja prave najveći damage ali možda zauzimaju najmanji prostor u inventaru. U trenutku možete nositi dva oružja u rukama. Kada nađete ono šta najviše vama odgovara, vremenom ćete moći nadograditi to oružje, za veći damage, tako da omiljeno oružje možete zadržati pa sve do kraja igre.
Sada dolazimo do dizajna nivoa i celokupne igre. Za razliku od recimo DOOM igara, gde se krećete u uskim ili malo širim koridorima, ovde to nije slučaj. Često ćete biti u poprilično otvorenim i širokim prostorijama koje imaju malu dozu vertikalnosti. Nivoi su poprilično dobro dizajnirani, tako da sem zauzimanja dobre pozicije da puckate u neprijatelje kako vas ne bi masakrirali kada nalete na vas, moći ćete da nađete i korisne stvari, recimo materijal za nadogradnju oružja koji sam napomenuo. Ceo sistem napretka u igri je odrađen u DOOM fazonu, potrebno je da pronađete kartice različitih boja kako bi otključali određena vrata. Naravno da ćete morati da se vraćate na određena mesta kako bi napredovali kroz priču i nivoe, jer backtracking je sastavni deo ove igre.
Pored napucavanja, nadogradnje, istraživanja, u igri postoje i poprilično dobre zagonetke. To nisu tipa slagalice koje morate rešiti, već dobro smšljena rešenja koja su utisnuta u sam dizajn nivoa. Često ćete pronalaziti kodove za određena vrata iza koje ćete sigurno pronaći neki dobar ajtem u logovima koje čitate ili možda na zidovima određenih prostorija ili lootu koji bace protivnici. Na ovaj način vas igra tera da budete što više uključeni u nju, da zaronite što više. Tada dolazimo do tog System Shock. U igri ćete stalno nailaziti na terminale i kompjutere koje će vam davati dublje shvatanje svega šta se dešava u njoj. Jako često će u ovim logovima biti sakrivene rešenja zagonetaka koja su nekada sporednog karaktera a nekada bitna za napredak kroz igre. Svo to istraživanje naravno će vam onemogućiti poprilično zdrava količina neprijatelja, koja će biti izmešana od onih koji imaju puške i nerviraju vas iz daljine do onih koji žele da vam pojedu mozak.
Jedna od retkih mana koju sam primetio u toku igranja je dizajn neprijatelja. Ovo jeste retro nostalgia boomer shooter, ali neprijatelji imaju jednostavno premalo poligona, bolje rečeno, nemaju ih. Na daljini je koliko toliko podnošljivo, ali kako se oni budu približavali, pixeli iliti sprites su toliko veliki da može glava da vas zaboli. Ne znam zašto je ovo odrađeno na taj način jer sve ostalo je skroz na mestu. Nadam se da će dizajneri dati malo više detalja neprijateljima, jer ne vidim razloga da ne budu malo detaljniji, makar na nivou originalnog DOOM-a. Zbog toga, atmosfera u igri nadoknađuje ovu manu. Osvetljenje, iako u retro izdanju je odlično odrađeno. Horror mračne prostorije sa nekada neonskim jakim osvetljenjem daje specifičan osećaj i stvara atmosferu koja vas još više uvlači u ovaj naslov. Ovo je dokaz da boomer shooteri mogu da žive i danas, jer sa dobrim rešenim osvetljenjem i loši pikseli izgledaju bolje i podnošljivije. Naravno, tu su i sitni detalji kao to da posle ubijanja neprijatelja postoji animacija sa kojom vaš lik šakom obriše krv sa lica, to jednostavno nikada ne može da dosadi i uvek me nasmeje kada vidim. Pored toga, ulaskom u bilo koj meni, rad na računaru u igrama, čitanjem logoa imate malu interaktivnu ruku sa svim prstima, kada kliknete na nešto, to se uradi pomeranjem kašiprsta u igri. Poprilično lep detalj koji daje još veći život ovoj igri.
Hyperviolent je još jedna igra koja je trenutno u Early Accessu na Steamu i konačni izlazak igre se očekuje početkom 2024. godine. Za sada u igri ima pet nivoa koja se mogu završiti za nekoliko sati, a razvojni tim je rekao da do punog releasea možemo očekivati 11 punih nivoa, sa razređenom mehanikom, još oružja, tipove neprijatelja i svega ostalog.
Iako u Early Accessu, Hyperviolent je odlična zabava, igra koja dobro uvlači igrača u ovu misterioznu brutalnu priču pobune između rutara i njihovih mutiranih saradnika. Logovi i sporedni materijali koje pronalazite će vas još više uvući u naslov i terati da nastavite, a kada shvatite da ste prešli pet nivoa, jedva ćete čekati da razvojni tim ubaci i ostale. Tako da, svako ko voli retro shootere sa blagim RPG elementima, mora probati ovu igru, jer je cena simboličnih 14.99€ na steamu.
